Posle ovako kvalitetnog referata i "otvaranja očiju" i najzagriženijima, suvišno je bilo šta reći, osim bravo profesore i svaka čast!

E, sada, za one koji ne veruju u "teoriju zavere" i glavne ciljeve iste, poverujte bar u praksu i evidentne "rezultate". Sada bi i konačno trebalo da bude svima jasno šta je značio surovi pohod na bivšu SFRJ, razbijanje, a zatim višegodišnji obračun sa Srbijom i dovođenje na vlast poslušnika i izvršioca prljavih radova u pljački ovoga naroda i svih mogućih resursa.
I kada se neko suprostavi argmentima da je odavno napravljen plan, stvarno je mučno.

Apsolutno fenomenalan tekst, sigurno najbolji koji sam do sada imao prilike da pročitam, na temu ekonomije to jest odsustvom iste u Srbiji.

Sve je tako podrobno, a opet sažeto objašnjeno, i zdravom logikom razumljivo. Jednostavno je strašno, STRAŠNO, šta je učinjeno sa državaom Srbijom i njenom ekonomijom, koja i nije bila bogzna kakva, ali je imala nekakvu proizvodnju i privredu, dok je sada kao očerupana kokoška.

Odavno već kruži teorija o "nultom industrijkom" razvoju, ili "post-idustrijskoj" eri čovječanstva, što je želja svjetskih moćnika koji uostalom i kontrolišu MMF, Svjetsku banku i Svjetsku trgovinsku organizaciju, ne bi li uništili srednju klasu i doveli je do ropstva i gladi.

Opet teorija zavjere, reći će razni eksperti(pametni i knjiški ljudi), ali zar iko više i može da sumnja u postajanje zavjere? Poslije svega?

Ova kriza ekonomska, se nije slučajno desila, kao što ni ekonomski krah Srbije i dužničko ropstvo većine zemalja nije slučajno i neplanirano samo "došlo". Sve ide svojim planom. Ništa, apsolutno ništa nije slučajno, i sve je vrlo detaljno isplanirano. Kriza je isplanirana i tek dolazi, da bi se dala legitimnost dolazećoj reformi svetskog finansijskog sistema, kao i da bi se oborile sve trenutne glavne monete.

Jedna nova svjetka moneta, jedan centralizovan svjetski finansijski sistem, jedna vlada i jedno globalno svjetsko tržište. To je cilj na kome se radi, i sve ide manje više po planu za sad.

Izvanredan tekst.

Zelim samo da dodam da je S.Milosevic bio prepreka sprovodjenju tog koncepta i zbog toga je uklonjen sa vlasti,verovatno ce jednog dana uci u istoriju kao antiglobalista.
Medjutim ono sto je tuzno je cinjenica da smo zbog kasnjenja u reformama ,mogli da vidimo svu pogubnost istih,(npr u Rusiji,pod Jeljcinom i Cubajsom),ali nasa opozicija i korumpirana elita,je to kasnjenje predstavljala kao veliki hendikep i katasrofu za Srbiju,a naravno zna se ko je bio krivac za kasnjenje u "svetlu ekonomsku i neoliberalnu buducnost" Srbije.
Po dolasku na vlast ,samo su ispunjavali naloge,a korumpirana elita je cutala.Retko koji ekonomista je dizao glas,medju njima i prof.Dusanic,doduse ne na novoosvojenim "slobodnim" medijima,jer na njima nije bilo mesta,protivnicima i kriticarima ekonomskih reformi.

- Sta tek reci na vest sa naslovne strane da "Nemačka, nažalost, nije voljna da podrži pristupanje Srbije EU".

Pa zar tako od nase jedine alternative ?!?

Molim NSPM da ovaj tekst uvaženog G.Dušanića odštampa i dostavi svim relevantnim političkim strankama,poslanicima Skupštine RS,Bladi i svim ministarstvima u što više primeraka.Predlažem da čitaoci sajta NSPM osnuju fond iz koga će se platiti da ovaj tekst objavimo u svim najtiražnijim dnevnim i nedeljnim novinama u Srbiji.

Sve je jasno-Srbija je porobljena u svakom pogledu,pa i ekonomskom,naravno.
Vlast od 05.10.2000-te,je postavljena od neprijatelja srba zato sto je nekvalitetna a prema njima(usa,pre svega) poslusna.
Samo borba srbina spasava!

Autor je jedan od malog broja srpskih ekonomista koji su, uporno godinama, dokazivali svu pogubnost bezumne ekonomske politike postoktobarskih srpskih vlasti.
U svim svojim autorskim tekstovima on osudjuje promotere Vašingtonskog svetog trojstva, te ukazuje na katastrofalne posledice pridržavanja istog, što je za svakog razumnog ekonomski obrazovanog čoveka, nepobitno.
U ovom tekstu, pored uobičajene kritike ekonomske politike, autor u fusnotama iznosi i poneke "pikanterije", što tekst čini interesantnijim.
Medjutim napred navedeno nije razlog mojeg javljanja, već činjenica da se autor ne upušta u bilo kakovo predlaganje mera za ispravljanje stanja izazvanog dosadašnjom katastrofalnom ekonomskom politikom. Drugim rečima oko ovog pitanja kruži kao kiša oko Kragujevca, za razliku od "suboraca" Kovačevića i Katića, koji predlažu široki dijapazon mera (želja), koje nisu previše u korelaciji sa stanjem stvari.
Postavlja se pitanje da li autor takove predloge mera uopšte ima ili iste sakriva kao zmija noge, iz samo njemu znanih razloga.

@Nikola nije pravedno prema podstanarima,ali mnoge stvari nisu pravedne,takav je zivot ,sto bi se reklo.
Ali ako nije bilo dovoljno stanova da se podele svim gradjanima tj i podstanarima ,to ne znaci da je losa ideja da onima koji su imali drustvene stanove ne bude omoguceno da ih jeftino otkupe.Da nije to uradjeno tada ,danas bi retko ko u Srbiji imao stan u vlasnistvu.Ipak je to uradjeno u korist gradjana,odn makar dela gradjana.
Isto tako prema Milosevicevom Zakonu o privatizaciji zaposleni su dobijali akcije i mnogi koji su radili u uspesnim firmama,dobili su lepe pare od prodaje tih akcija,a npr bili su obicni radnici u tim firmama.I ja to ne smatram nepravdom,jer ne mozemo svi raditi u uspesnim firmama.Naprotiv radujem se da bar neko od obicnih gradjana nesto dobije od drzave,iako ja licno nisam dobila nijednu akciju,niti cu je dobiti jer radim u drzavnoj ustanovi.
Pitam se sta je za vreme ove dosovske vlasti dobio bilo koji gradjanin,pod uslovom da nije tajkun,"bizmismen"ili politicar?
Ako ne racunamo Dinkicevih "1000evra" od akcija.

Pre svega ne spadam u one koji optužuju Miloševića za sve i svašta. Imao je hrabre državničke poteze, imao je i previde i pogrešne procene. Njegovo držanje u Hagu mu služi na čast kao što služi na čast srpskom narodu. Njegovo isporučivanje u Hag služi na sramotu onima koji su ga isporučili ali i onima koji su se pravili da ne znaju za to isporučivanje. Toliko o Miloševiću. A sada o privatizaciji. Ne postoji dobar zakon o privatizaciji CELOKUPNE PRIVREDE I SVIH RESURSA jedne zemlje. Takva privatizacija može biti samo pljačkaška. Poštena privatizacija bi podrazumevala da se za resurse koji iz društvenog vlasništva prelazi u privatno vlasništvo plati puna cena. Takve pare jednostavno ne postoje pa ono što je državno (ili društveno) može postati privatno samo putem poklona (kao stanovi) ili putem pljačke (kao privredne organizacije). A pošto poklon nisu dobili svi ,onda je i taj poklon jedan vid pljačke.

Međutim, suštinsko pitanje na koje Vi možda imate odgovor a koje prevazilaze moju maštu, je sledeće: zašto su socijalisti na čelu sa Miloševićem uopšte doneli zakon o privatizaciji? Notorna je stvar da je kolektivna svojina sinonim za socijalizam a da je privatna svojina sinonim za kapitalizam. Zato su komunisti posle osvajanja vlasti 1945. izvršili nacionalizaciju –privatnu svojinu pretvorili u državnu. E sad, kako neko može da se naziva socijalistom, da se u svom partijskom programu poziva na Marksa i da istovremeno donese zakon kojim se ta društvena svojina, sinonim socijalizma, pretvara u privatnu svojinu, koja neminovno podrazumeva kapitalizam.

Konačno, Vi verovatno znate da u velikim gradovima, pre svega u Beogradu, ima dosta mladih ljudi od 20 ili 30 godina, koji su vlasnici dva, tri stana iz otkupa koje su nasledili od jedne babe, od druge babe, od neudate tetke..... Istovremeno, u velikim gradovima, pre svega u Beogradu, ima masa oficirskih porodica najurenih iz bivših jugo republika, koje se potucaju po nužnim smeštajima i samačkim hotelima. Da li Vam to smeta?

Odlican tekst. Nisam bio upoznat sa detaljima nase ekonomske veleizdaje ali sam vec po-odavno prestao da verujem prodatim dusama iz vladajuce koalicije i dosao do nivoa gde svaki njihov politicki ili ekonomski komentar shvatam kao propagandu koja nema nikakve veze sa realnoscu i ciji je jedini cilj opravdanje svoje nesposobnosti i odrzavanje na vlasti po svaku cenu.

Ono sto me duboko brine je sto cemo svi mi ovaj nas bez padobrana tek osetiti kada nam isti ti bezalternativci rasprodaju i ono malo sto je ostalo i mi dodjemo do nivoa onih scene iz Afrike i Indije gde hiljade ceprkaju po djubristima ne bi li nasli hranu ili nekakav materijal za prodaju da bi preziveli.

Posmatrajuci celokupno ponasanje ljudi koji trenutno upravljaju Srbijom i sve vise price oko podrucja postradalih poplavama (kojih je bilo i ranije ali se nije o njima pricalo u ovako velikom obimu kao sada) namece se pitanje:
Da li je prekomerna prica oko poplava i stete koju naseljima nanose neregulisani vodotoci priprema naroda za prodaju drzavnih voda stranicima?
ili
Podizanje adrenalina narodu i skretanje paznje na druge stvari da ne bi razmisljao kako tesko zivi?
Mislim da je i jedno i drugo.

Zakon koji su doneli socijalisti je bio zakon o poštenoj privatizaciji jer su oni hteli da uvedu pošten kapitalizam. Dobro, to nije baš dosledno ali, Bože moj, ne treba biti cepidlaka. Osim toga, nekada su mislili da je sitnosopstvenički mentalitet veliko zlo, a onda su razmislili, promenili mišljenje i počeli da forsiraju mala i srednja preduzeća. A što se tiče onih piljara, knjižara, apotekara kojima su posle rata oduzeli radnjice, apoteke, knjižare i ostavili ih na ulici bez igde ičega - šta se može – takav je život. Nekada su mislili i da je renta nemoralna, da svako treba da živi od svog rada. Posle su promenili mišljenje, i tako sada ti klinci bez jednog dana radnog staža koji su se preko baba i deda dočepali dva tri (društvena) stana mogu na miru da rentiraju te stanove. Što neki radnici koji su radili dvadeset i trideset godina nisu došli na red da dobiju društveni stan pa su i dalje podstanari – šta da se radi. I što su stanovi koje su predratne babe i dede ostavile svojim unucima posle rata oduzeti, nacionalizovani i pretvoreni u državne – šta se može. Takav je život.

Da, jedini realan, pošten i spasonosan program izlaska iz krize bi bio onaj koji predvidja nacionalizacija svega što je privatizovano. Ono što je narod stvorio treba narodu i vratiti. A ko hoće da bude privatni vlasnik stana, radnje, fabrike – neka izvoli. Neka zasuče rukave a društvo treba da ga pomogne. Onaj ko se trudi, radi i zaradi zaslužuje poštovanje. Svako drugo vlasništvo stana, radnje, fabrike je obično lešinarenje nad imovinom koju je godinama stvarao čitav narod. I zato su svi ti antiprogrami koji se zasnivaju na kritici dosadašnje privatizacije, isto tako prazna i licemerna priča kao i programi koje navodno kritikuju.

Pošto profesor Dušanić -čini mi se - nema običaj da odgovara komentatorima ovog sajta, bilo bi dragoceno da nas uputi na neki svoj tekst u kome izlaže svoje viđenje izlaska iz krize. Kritike neoliberalne ekonomske politike su opšte poznate i, kao što je primećeno u jednom komentaru, postaje malo zamorno, da ne kažem dosadno, čitati o pogubnosti te politke. Dakle, nadajmo se da ćemo uskoro imati prilike da se upoznamo sa konkretnim predlozima profesora Dušanića.

(za: Nikola Turajlić i Pragmatičan)

Sa zadovoljstvom čitam komentara na moje tekstove (i svima sam, koji ih pišu, zaista zahvalan na tome), ali ne mislim da i ja treba da se uključujem u rasprave.
Sada to činim, zbog molbe nekih čitaoca da ih uputim na moje ranije tekstove u kojima izlažem predloge reformisanja srpske privrede.
Na sajtu (http://www.dusanic.rs/) se nalazi obimniji tekst koji sam napisao još u decembru 2000. godine (objavljen u časopisu Finansije br.1-2/01) i gde postoji i poglavlje – Šta da se radi u Jugoslaviji ? – (Videti: http://www.dusanic.rs/1-jugoslovenskaprivreda.pdf).
Takođe, mogu se u mojoj knjizi „Bećarska ekonomija“ pogledati poglavlja – Kako reformisati srpsku privredu ?, te Ko da predvodi modernizaciju ? – (Videti: http://www.dusanic.rs/becarska.html).

- Ma, apsolutno. Kao sto je i sve sto smo raskucili bilo sve sam odlican do odlicnog posla, u kojima smo stekli sve same 'strateske partnere'.

Doduse, jest da smo ostali bez icega svog, i raskantali ono sto su generacije sticale, al' se bar neko vreme zivelo, onako evropski...jer i kad se propada, nek se bar propada 'sa stilom'.

Ekonomska politika je način upravljanja ekonomskim sistemom. To znači da je izbor ekonomske politike određen (u pretežnoj meri) tipom ekonomskog sistema a tip ekonomskog sistema je određen (u pretežnoj meri) svojinskom strukturom jedne privrede. I tako dolazimo do suštine našeg problema. Svojinska struktura koju su stvorili petooktobarci je privatnosvojinska sa malim učešćem državne svojine i sa velikim izgledima da u skoroj budućnosti bude totalno privatnosvojinska. Ekonomski sistem uspostavljen na takvoj svojinskoj strukturi praktično ne ostavlja manevarski prostor za izbor ekonomske politike. Svaka mera ekonomske politike koja nije po volji privatnog kapitala i privatnog interesa može biti anulirana tako što će se privatni kapital delocirati u zemlju koja ima propise i zakone koji njemu odgovaraju. Sama mogućnost delokacije deluje kao ucena pa u zemljama kao što je Srbija vlast i ne donosi zakone i mere ekonomske politike koje bi „naljutile“ privatan kapital i potencijalne privatne investitore. Zaključak je da sa ovakvom svojinskom strukturom i njoj primerenim ekonomskim sistemom nije moguće voditi bitno drukčiju ekonomsku politiku. I mada predlozi nekih komentatora o nacionalizaciji mogu izgledati preterano, pitanje podržavljenja nekih grana i oblasti će morati da se postavi pre ili kasnije. U protivnom sve te priče o nekom drukčijoj ekonomskoj politici su jednostavno besmislene.

Ja mislim da je deplasirano raspravljati o ekonomskoj politici u Srbiji,kad čovek nešto ima nameru da uradi dobro sve svoje snage usmerava prema tim ciljevima a šta su bili ciljevi vladujućeg establišmenta Srbije u poslednjoj deceniji? Tajkunizacija,dakle nije ekonomski progres države.
Inaće ja sam pristalica privatizacije javnog sektora ali sa strateškim partnerima a novac od privatizacije mora se usmeravati u razvoj,tu nema dilema a šta ovi rade,znate svi ,služi im da se održe na vlasti pokrivajući javnu potrošnju i još plus krediti.
Profit javnih preduzeća??? Kad god se izvrši revizija poslovanja dođemo do stvarnog stanja,oni su ustvari gubitaši koji služe vladajućim grupacijama za lično bogačenje i pokrivanje partijskih izdataka.
Cene i kvalitet uslužnog proizvoda javnih preduzeća?
To je nemerljivo,zašto bi građaninu neka smrknuta poštanska službenica pružala uslugu,ja hoću kao da sam u marketu,uostalom vladajuća garnitura nije izvršila ni reformu javne uprave i neće,reagovaće političko tržište i odoše sa vlasti.
Nema nam spasa sa ovom "ekonomskom politikom" !!!

Imate pravo, tajkunizacija nije isto što i ekonomski progres države. Ali ni privatizacija javnog sektora nije isto što i ekonomski progres. Evo zašto:
Kada se govori o javnim preduzećima neophodno je praviti razliku između finansijske rentabilnosti, ekonomske rentabilnosti i društvene rentabilnosti.

Neko preduzeće može biti finansijski rentabilno a ekonomski i društveno nerentabilno i čak štetno. To je slučaj sa industrijom naoružanja, trgovinom oružjem, proizvodnjom i prodajom droge ali i mnogim uslugama koje ne spadaju u kriminalnu sferu i koja najčešće ostvaruju nadprosečne profite ali ništa ne doprinose ekonomskom boljitku društva. Naprotiv, njihovo poslovanje najčešće proizvodi negativne efekte.

Zatim postoje preduzeća koja su rentabilna ekonomski ali ne i društveno, tačnije, sa stanovišta šireg društvenog interesa su neutralna. To je slučaj sa većinom privatnih firmi koje dobro posluju. One donose korist samo svojim vlasnicima i uskom krugu zaposlenih.

Konačno, postoje preduzeća koja su društveno rentabilna. To su javna preduzeća koja se tako i zovu zato što posluju u javnom, društvenom interesu. Cilj njihovog poslovanja i nije ostvarivanje profita već pre svega obezbeđivanje svim građanima neke usluge ili nekog proizvoda po pristupačnim cenama. Radi se o uslugama i proizvodima koji se u određenom trenutku smatraju kao sastavni deo civilizovanog života. To su recimo voda, električna energija, prevoz. Primera radi, ova preduzeća omogućavaju svim građanima prevoz, uključujući i one iz zabačenih krajeva gde privatni kapital nema interesa da posluje; svim građanima čine dostupnim korišćenje vode i električne energije i održavaju vodovodne i elektromreže i tamo gde privatni kapital nema interesa da se angažuje. Ovakvim poslovanjem javna preduzeća doprinose ekonomskoj rentabilnosti čitave privrede pa se zato može reći da je njihova ekonomska rentabilnost posredna.

U svakom slučaju, poslovanje javnih preduzeća se ne može procenjivati sa usko finansijskog stanovišta.